резиме
„Не могу да приуштим ковчег па сам ти набавио кутију“, промрмљао је дечак ветру, сузе су се осушиле, а очи биле празне. Гледајући у кутију у којој је мртва девојчица тонула у Свету реку, дечак више није могао да издржи: „Не! Да те видим последњи пут!” Скочио у Свету реку, дечак је грешком узео другу кутију, у којој је била и девојчица, жива, дише, плаче! „Зар ми Бог даје још једну сестру да ме сажали“, дечак је обрисао сузе, „јадна девојко, од сада ћеш ми бити сестра…“ Ипак, мало је њих двоје знало да су само пиони у нечијој игри….